Систем за класификацију заштите (IP - Ingress Protection) има важну улогу када се одређује колико добро индустријски Panel PC издржава изложениост прашини и води. Ови степени заштите у основи показују који ниво заштите обезбеђују електронски кућишта, што нам помаже да одаберемо прави уређај за одређене услове у којима мора да ради. Узмимо као пример IP65 – то значи да уређај уопште не дозвољава продор прашине и може да издржи притисак воде из било ког правца. IP67 иде још даље, обезбеђујући потпуну заштиту од прашине и могућност да уређај издржи потапање у воду дубине до једног метра. Правилан избор IP степена заштите је веома важан ако желимо да опрема издржи тешке услове рада. Многи произвођачи занемарују овај аспект све док не дође до квара. Индустрије које се баве са великим количинама прашине и влаге, као што су фабрике за прераду хране или спољашње инсталације, заиста имају потребу за уређајима вишег степена заштите, као што су IP65 или IP67. На то указују и тела за стандарде, као што је IEC 60529. Пратећи ова упутства, спречавају се неочекивани кварови опреме и обезбеђује дужи век трајања индустријских рачунара, чиме се операторима олакшава свакодневни рад.
Важно је колико добро управљају екстремним температурама код индустријских панелних рачунара, пошто се многи од њих користе на местима где је веома вруће или неподношљиво хладно. Већина модела нормално функционише у прилично широком опсегу, обично некад око минус 20 степени Целзијуса све до 70 степени Целзијуса. То значи да настављају да раде без проблема чак и када су услови на терену тешки. Способност да издрже вибрације такође је веома важна, пошто су ови панели стално изложени кретању на местима као што су фабричке монтажне линије или покретна возила. Логично је узети нешто што има добру апсорпцију удрма ако желимо да избегнемо кварове у будућности. Компаније које занемарују овај аспект могу се суочити са скупијим поправкама и губитком података када компоненте неочекивано одустану. Анализа стварних извештаја са терена показује да машине направљене да издрже тешке услове смањују трошкове одржавања и повећавају укупну ефикасност. За особе које купују индустријске панелне рачунаре, провера спецификација у вези са опсегом температура и руковањем вибрацијама није само по жељи, већ је то у ствари оно што чува непрекидан и глатак рад сваког дана.
Избор индустријског панел рачунара подразумева налажење праве равнотеже између процесорске моћи и потрошње енергије. Снажнији процесори брже обрађују податке, што је важно за надзорнике фабрика који морају да прате статистику производње или да покрећу аутоматизоване системе. Али ту наступа проблем: моћнији чипови од Intel-а и сличних брендија често троше доста електричне енергије, што се види на месечном рачуну. Уместо тога, размотрите ARM процесоре. Они троше мање енергије и ипак обаве посао, иако нису погodni за сложене операције. Окончан избор заправо зависи од тога шта систем свакодневно треба да ради. Фабрике које користе потпуну аутоматизацију ће морати да изаберу моћније процесоре, док станице за основно праћење могу да уштеде новац коришћењем енергетски ефикасних опција, без губитка функционалности.
Razmatranje koliko računske snage zaista zahtevaju različiti zadaci čini veliku razliku. Uzmite, na primer, aplikacije koje upravljaju velikom količinom podataka u vezi sa vizuelizacijom ili koje zahtevaju interakciju u realnom vremenu – one generalno zahtevaju znatno veću računsku moć u poređenju sa jednostavnim sistemima za prikupljanje podataka ili osnovnim interfejsima između čoveka i mašine (HMI). Kada pokušavate da utvrdite energetske potrebe, pregled konkretnih studija slučaja ili tehničkih izveštaja iz industrije često može biti veoma koristan. Ovi dokumenti obično pokazuju tačno koliko energije različiti procesori troše u različitim uslovima. Na taj način, industrija može da iskoristi te informacije i prilagodi svoje operacije kako bi postigla bolje performanse, a da pritom ne troši višak električne energije. Neki proizvođači su čak uspeli da značajno smanje troškove jednostavno time što su bolje razumeli energetska svojstva svojih procesora.
Имање довољно РАМ-а и простора за складиштење има велики утицај на то колико добро индустријски панел рачунари функционишу, посебно ако морају да обрађују оне тешке апликације за које сви знамо. Већина људи утврди да коришћење барем 16GB РАМ-а заиста помаже овим уређајима да пребацују задатке без закашњења и одржавају сложене индустријске програме глатко. Што се тиче опција за складиштење, увек постоји расправа између SSD-ова и HDD-ова. У чему је разлика? Па, SSD-ови укупно раде брже и чешће не престају да функционишу у односу на традиционалне тврде дискове. То их чини практично стандардном опремом данас за свакога ко жели врхунску перформансу од своје индустријске рачунарске поставке.
Када је у питању обрада комплексних визуелних садржаја, важно је имати добру графичку моћ. Узмите у обзир апликације које захтевају изузетно јасне приказе или интензивну обраду видео садржаја – оне једноставно боље функционишу са квалитетном графичком опремом. Истраживања из индустрије увек показују да уређаји са посебним графичким картицама постижу много боље резултате у ситуацијама где су визуелни елементи најважнији, што омогућава људима да доносе боље процене на основу онога што виде. Такође, важна је и техничка спецификација. Свако ко купује индустријски панел рачунар треба да провери колико је брза меморија RAM, које су опције складиштења доступне и, најважније, колико су заправо моћни графички компоненти. Ово ће обезбедити да купљена опрема буде у стању да издржи задатке које мора да обавља свакодневно.
Izbor između redovnih displeja i displeja koji se mogu čitati na suncu je vrlo važan prilikom odabira industrijskih panel računara, posebno ako će se koristiti na mestima sa puno direktnog sunčevog svetla. Ovi posebni displeji dolaze sa tehnološkim poboljšanjima poput antirefleksnih premaza i povećane svetlosti, što omogućava operaterima da mogu videti sadržaj ekrana čak i kada stoje napolju u podnevnim časovima. Na šta se to svodi? Specijalni filmski slojevi pomažu u upravljanju refleksijama, ali i povećavaju kontrastni odnos. Ako pogledamo stvarne brojke o performansama, zanimljivo je da većina displeja koji se mogu čitati na suncu ostaje čitljiva na oko 1000 nitova svetlosti, dok normalni displeji obično dosežu maksimum između 250 i 400 nitova. Poljski tehničari koji su radili sa oba tipa često napominju koliko su displeji koji se mogu čitati na suncu bolji u stvarnim uslovima. Oni navode da im se smanjuje umor očiju nakon dugih smena i da su reakcije operatera u teškim svetlosnim uslovima na raznim gradilištima uopšte brže.
Važno je razjasniti razliku između kapacitivnih i rezistivnih dodirnih ekrana prilikom odabira prave opcije za industrijsku upotrebu. Kapacitivni modeli funkcionišu tako što detektuju dodir prstom kroz električnu provodljivost tela, što znači bolju reaktivnost i praktične funkcije višestrukog dodira koje smo svi upoznali iz pametnih telefona. S druge strane, rezistivni ekrani rade tako što prepoznaju pritisak na površini. Oni često izdržavaju duže u zahtevnim okolinama jer mogu podneti oštećenja bez prekida rada, što ih čini idealnim za fabrike u kojima radnici često nose rukavice ili moraju koristiti pisaljke za unos podataka. Većina korisnika bira kapacitivne displeje kada su tačnost i glatko funkcionisanje ključni zahtevi, dok rezistivne opcije dolaze do izražaja u situacijama u kojima ekran može biti zaprljan mastima, hemikalijama ili drugim industrijskim nečistoćama. Tehnološki svet takođe ne stoji na mestu, a novija istraživanja su usmerena u poboljšanje funkcionalnosti višestrukog dodira čak i u prašnjavim radionicama ili na otvorenom. Kada dođe trenutak za izbor između ove dve vrste ekrana, proizvođači moraju ozbiljno razmotriti kakve zahteve stvarno postavljaju svakodnevne operacije prema interfejsu dodirnog ekrana.
Kada su u pitanju industrijski panel računari, određene tačke povezivanja ističu se kao posebno važne jer se pokazuju efikasnim u različitim situacijama. Uzmite, na primer, USB portove – oni omogućavaju radnicima da povežu razne uređaje, od osnovnih ulaznih uređaja poput tastature i miša, sve do velikih spoljašnjih tvrdih diskova koji su danas neophodni. Zatim postoji Ethernet koji omogućava glatko povezivanje putem interneta, posebno kada sistemi zahtevaju stalni pristup mreži. Ne treba zaboraviti ni HDMI portove. Oni obezbeđuju prenos kvalitetnog zvuka i slike, što je nešto na šta operateri kontrolnih sala dnevno računaju pri nadzoru ekrana i displeja u fabrici. Bežične opcije poput Wi-Fi-a i Bluetooth-a takođe su važne u današnje vreme. One olakšavaju prenos fajlova između mašina, a istovremeno održavaju sve povezanim, bez haosa od kablova svuda oko. Međutim, bez odgovarajućih portova, operacije brzo dolaze do zaustavljanja. Zamislite pokušaj vođenja proizvodnih linija bez mogućnosti priključivanja skenera ili štampača u kritičnim trenucima? Takve situacije se dešavaju znatno češće nego što ljudi misle. Većina proizvođača to već zna, zbog čega svake godine uočavamo bolje specifikacije za povezivost ugrađene u nove panele.
Industrijski panel računari dobijaju stvarni potisak od PCI i PCIe slotova kada poslovanjima zatreba nešto više od gotovih rešenja. Ovi proširni portovi omogućavaju tehničarima da instaliraju različite kartice koje omogućavaju dodatne mrežne konekcije ili izvode posebne računske zadatke. Na primer, fabrike često uključuju grafičke kartice visoke klase ili druge hardverske nadogradnje kako bi se nosile sa kompleksnom obradom podataka potrebnom na fabričkom podu. Jedinica za preradu hrane može zapravo instalirati više mrežnih interfejsa jednostavno da bi pratila statistiku proizvodnje u stvarnom vremenu u različitim departmanima. Kompanije koje ulažu u ove prilagodljive sisteme putem PCI/PCIe slotova obično ostvaruju dobar povratak na investiciju jer im mašine rade brže i ređe se kvarе. Mnogi proizvođači automobila navode da su smanjili troškove održavanja za oko 30% nakon sprovođenja ovakvih hardverskih modifikacija, što pokazuje koliko su ovi slotovi vredni za izgradnju tačno onoga što posao zahteva.
Када одабиру ОС за фабричке подове или производне средине, већина компанија наилази на проблем избора између Windows-а и Linux-а. Избор обично зависи од врсте софтвера који им требају и колико систем мора бити једноставан за свакодневну употребу од стране оператора. Windows чешће добија предност зато што много индустријског софтвера ради са њим одмах из кутије. Мислите на SCADA системе за праћење процеса, MES платформе за праћење производних података, све те ствари се једноставно повезују без проблема. Поред тога, графичко корисничко сучеље има смисла за раднике који нису експерти за рачунаре. Са друге стране, Linux има предност када је брзина најважнија. Пошто је отворен код, произвођачи могу да прилагоде основни код да би добили управо оно што им је неопходно за системе са правим временом. Та флексибилност чини Linux првим избором за задатке аутоматизације где долази до милисекунди, као што су прецизна производња или контрола робота.
Када је у питању индустријска окружења, Windows најбоље функционише када постоји потреба за свим тим пакетима софтвера и стандардним интерфејсима које сви очекују. Са друге стране, Linux има предност у ситуацијама где је буџет најважнији фактор и када су неопходне прилагођене измене. Међутим, не треба занемарити и недостатке које Windows доноси – трошкови лиценци могу се значајно накупити током времена, а ту је и стална забринутост због истека подршке, довољно је само погледати шта се догодило са Windows 10 прошле године. Ипак, Linux није баш најједноставнија опција. Да би се правилно користио, потребно је поседовати доста детаљно техничко знање, нарочито ако неко жели да се упусти у детаљну конфигурацију и свакодневно управљање системом. На основу опажања из различитих сектора, фабрике и даље преферирају Windows јер им је неопходно да сви корпоративни апликацији раде без проблема. У међувремену, технолошке компаније и стартапи чешће бирају Linux јер желе потпуну контролу над системима и нису устручни да се упусти у детаље и модификују код.
Važno je da se firmware redovno ažurira kako bi industrijski panel računari ostali sigurni i efikasno funkcionalni. Ažuriranja popunjavaju rupe u sistemu kroz koje bi hakeri mogli da prođu, tako da su mašine zaštićene od neovlašćenog pristupa. Stari softver jednostavno više nije dovoljno dobar. Kada kompanije zanemare ova ažuriranja, često primeće usporenje sistema tokom vremena. Ovo je važno jer prestanak rada košta novca, a neefikasne operacije smanjuju produktivnost u proizvodnim pogonima i drugim industrijskim uslovima gde se ovi računari svakodnevno koriste.
Када предузећа занемаре ажурирања фермуера, у суштини остављају системе широко отворене за разне проблеме као што су цурење података и заостајање у технологији. Паметан приступ? Утемељите неку врсту редовног поступка за та ажурирања и пратите оно што је у индустрији прихваћена пракса. Стручњаци за кибербезбедност стално наглашавају ову тачку, јер су старији системи много више погодни за хакере који траже слабе тачке. Замислите производне фабрике у којима машине раде без престанка данонено. Одржавање фермуера у тим условима није само добар савет, већ је апсолутно неопходно ако предузећа желе да заштите своју скупу опрему и поверљиве информације складиштене у њима од оних непријатних дигиталних претњи које крстаре наоколо.
Vesti
EN
